Lomljeni krovovi – konstrukcija, prednosti, mane i cena izrade

Lomljeni krovovi predstavljaju posebno rešenje kosog krova kod kojeg jedna krovna ravan nema isti nagib od slemena do strehe, već u određenoj tački menja ugao. U praksi se pod izrazom lomljeni krov najčešće podrazumeva mansardni krov, kod kojeg je gornji deo krovne ravni blažeg, a donji deo znatno strmijeg nagiba.

Takva geometrija nije samo estetski izbor. Jedan od glavnih razloga za izradu lomljenog krova jeste mogućnost da se ispod njega dobije više korisnog prostora. Zbog strmijih donjih ravni, potkrovlje može imati veću visinu bliže spoljnim zidovima nego kod mnogih klasičnih kosih krovova.

Međutim, izrada lomljenog krova zahteva pažljivije projektovanje i više detalja nego jednostavan krov na dve vode. Spoj dve ravni različitog nagiba, hidroizolacija, ventilacija, opšivke, krovni prozori i odvodnjavanje moraju biti pravilno rešeni kako bi krov dugoročno ostao suv i funkcionalan.

Šta je lomljeni krov?

Naziv „lomljeni“ potiče od karakterističnog preloma, odnosno promene nagiba krovne ravni.

Kod tipičnog mansardnog rešenja postoje:

• gornja krovna ravan manjeg nagiba;
• donja krovna ravan većeg nagiba;
• linija preloma na kojoj se ova dva dela spajaju.

Zbog toga krov posmatran sa strane izgleda kao da je njegova površina „prelomljena“.

Važno je naglasiti da se izraz ponekad u svakodnevnom govoru koristi mnogo šire. Majstori ili vlasnici kuća mogu „lomljenim“ nazvati gotovo svaki komplikovaniji krov sa više ravni, uvala i različitih visina.

U stručnijem smislu, međutim, nije svaki višeslivni ili četvorovodni krov automatski lomljeni krov. Ključna karakteristika je promena nagiba unutar iste krovne strane, što je karakteristično upravo za mansardne konstrukcije.

Šta je mansardni krov?

Mansardni krov je tip krova kod kojeg krovne strane imaju dva različita nagiba. Donji deo je obično strmiji, dok je gornji blaži.

Upravo zbog toga se termini mansardni krov i lomljeni krov u praksi veoma često koriste kao sinonimi.

Mansardna konstrukcija ima dugu tradiciju u evropskoj arhitekturi, a njena velika praktična prednost jeste bolje iskorišćen prostor neposredno ispod krova.

Kod klasičnog kosog krova zid se relativno brzo približava krovnoj ravni kako se približavamo strehi. Kod mansardnog krova strmija donja ravan omogućava da znatno veći deo potkrovlja ima upotrebljivu visinu.

Zbog toga je ovo zanimljiv krov za potkrovlje, naročito kada vlasnik želi dodatne sobe, apartman, radni prostor ili čitavu stambenu etažu.

Lomljeni krov na dve i četiri strane

Lomljena geometrija može biti izvedena na različite načine.

Lomljeni krov na dve strane

Najjednostavnija varijanta podseća na dvoslivni krov, ali svaka od dve glavne strane ima promenu nagiba.

Posmatrano sa čeone strane, objekat ima zabat, dok se na bočnim stranama jasno vidi prelaz između strmijeg donjeg i blažeg gornjeg dela krova.

Ovo rešenje može biti konstruktivno jednostavnije od mansardnog krova izvedenog sa svih strana.

Lomljeni krov na četiri strane

Kod klasičnog mansardnog krova promena nagiba može postojati na sve četiri strane objekta.

Takav krov može omogućiti veoma dobro iskorišćenje potkrovlja, ali ima više uglova, grebena, spojeva i drugih detalja koje treba kvalitetno projektovati i izvesti.

Samim tim rastu količina materijala, broj radnih sati i zahtevnost limarskih i krovopokrivačkih radova.

Lomljeni krov konstrukcija – od čega se sastoji?

Lomljeni krov konstrukcija mora da prenese sopstvenu težinu krova, težinu pokrivača i ostalih slojeva, kao i odgovarajuća promenljiva dejstva, među kojima su sneg i vetar.

U Srbiji se pri projektovanju građevinskih konstrukcija primenjuju odgovarajući propisi i standardi, uključujući nacionalne priloge Evrokodovima. Institut za standardizaciju Srbije, na primer, objavljuje nacionalni prilog standardu koji uređuje proračunska dejstva snega na konstrukcije.

Zato dimenzije rogova i greda, njihov razmak i način oslanjanja ne treba određivati samo prema iskustvu sa nekim drugim objektom.

Osnovni elementi konstrukcije

U zavisnosti od projekta, drvena krovna konstrukcija može sadržati:

• rogove;
• grede i podrožnjače;
• stubove;
• klešta i vezne elemente;
• venčanice;
• letve;
• kontra-letve;
• daske ili ploče kada ih sistem zahteva;
• metalne spojnice, ankere i pričvrsni materijal.

Tačan sistem zavisi od raspona, geometrije objekta, opterećenja, položaja nosećih zidova i drugih konstruktivnih uslova.

Posebno je važna zona u kojoj se menja nagib krova, jer se tu susreću različite krovne ravni i elementi konstrukcije.

Zašto je statički proračun važan?

Nosiva konstrukcija krova nije deo kuće koji treba menjati „od oka“.

Pri rekonstrukciji se ponekad želi podići postojeći krov, promeniti njegov nagib, napraviti mansarda ili ukloniti pojedini drveni elementi kako bi se dobilo više prostora. Takve intervencije mogu promeniti način prenosa opterećenja kroz čitavu konstrukciju.

Projektant mora, između ostalog, uzeti u obzir:

• raspon konstrukcije;
• geometriju krova;
• težinu pokrivača;
• slojeve izolacije;
• dejstvo snega;
• dejstvo vetra;
• postojeću konstrukciju kuće;
• način oslanjanja;
• lokalne uslove i zahteve projekta.

Za ozbiljnu rekonstrukciju ili izgradnju novog krova treba angažovati odgovarajućeg projektanta/statičara i stručnog izvođača, u skladu sa vrstom objekta i važećim propisima.

Koji nagib ima lomljeni krov?

Ne postoji univerzalan ugao koji važi za sve lomljene krovove.

Osnovna ideja mansardnog krova jeste da je donja ravan strmija od gornje, ali konkretne vrednosti određuju se projektom.

Na izbor utiču:

• arhitektura kuće;
• željena visina potkrovlja;
• širina objekta;
• konstrukcija;
• klimatski uslovi;
• izabrani krovni pokrivač;
• tehnički zahtevi proizvođača pokrivača;
• hidroizolacioni sistem.

Posebno treba biti oprezan sa blagim nagibima. Minimalni dozvoljeni nagib ne određuje se napamet, već prema konkretnom krovnom sistemu.

Na primer, jedan aktuelni Tondach model crepa proizvođač navodi za nagibe od 17° bez dodatne potkonstrukcije, odnosno za manje nagibe uz odgovarajuću sekundarnu krovnu konstrukciju i dodatne mere zaštite. Drugi modeli imaju drugačije zahteve.

Dakle, tvrdnja da „crep može od X stepeni“ bez navođenja konkretnog proizvoda i sistema nije dovoljno precizna.

Kako se razlikuje od klasičnog kosog krova?

Najveća razlika je u geometriji.

Kod jednostavnog krova na dve vode svaka strana uglavnom predstavlja jednu ravnu površinu od slemena do strehe. Kod lomljenog krova na istoj strani postoje najmanje dve ravni različitog nagiba.

To donosi više korisnog prostora, ali i:

• više konstrukcionih spojeva;
• složeniju hidroizolaciju;
• više limarskih detalja;
• zahtevniju montažu pokrivača;
• veću mogućnost greške.

Prilikom projektovanja kuće vlasnici se često odlučuju između kosih i ravnih rešenja. Ako razmatrate i drugu opciju, pročitajte detaljan vodič o ravnim krovovima, njihovim prednostima, manama, izradi i održavanju.

Lomljeni krov – prednosti i mane

Najvažnija prednost lomljenog krova je efikasnije iskorišćenje prostora ispod krova. Međutim, takvo rešenje povećava broj konstrukcionih i hidroizolacionih detalja.

Prednosti	Mane	Na šta obratiti pažnju
Više korisnog prostora u potkrovlju	Složenija konstrukcija	Statički proračun
Veća visina uz spoljne delove potkrovlja	Viša cena u odnosu na jednostavna rešenja	Kvalitet građe
Mogućnost formiranja stambene etaže	Više kritičnih spojeva	Promena nagiba
Atraktivan izgled kuće	Složeniji limarski radovi	Opšivke
Mogućnost krovnih prozora i badža	Zahtevnija hidroizolacija	Ugradnja prozora
Veliki izbor pokrivača ako nagibi to dozvoljavaju	Više rada i materijala	Zahtevi proizvođača pokrivača
Dobro rešenje pri rekonstrukciji radi povećanja prostora	Sanacija može biti komplikovanija	Ventilacija i kondenzacija

Slojevi kvalitetnog lomljenog krova

Krov nije samo konstrukcija i crep. Kod grejanog potkrovlja posebno je važan kompletan sklop krova.

U zavisnosti od projektovanog sistema, on može uključivati unutrašnju oblogu, sloj za kontrolu prolaska vodene pare, termoizolaciju, odgovarajuću membranu sa spoljne strane, ventilacioni prostor, kontra-letve, letve i završni pokrivač.

Tačan redosled i karakteristike materijala moraju odgovarati konkretnom projektu.

Parna brana i kontrola vlage

Topao vazduh iz stambenog prostora sadrži vlagu. Ako vodena para nekontrolisano ulazi u konstrukciju i dostigne hladne slojeve, mogu nastati uslovi za kondenzaciju.

Zbog toga su pravilno projektovanje slojeva i dobro zaptivanje spojeva izuzetno važni.

Posebno treba obratiti pažnju na prodore instalacija, spojeve uz zidove, dimnjake i krovne prozore.

Termoizolacija

Potkrovlje se leti nalazi neposredno ispod površine zagrejane suncem, dok zimi preko krova može gubiti značajnu količinu toplote.

Zbog toga kvalitet termoizolacije direktno utiče na komfor.

Debljina i vrsta izolacije ne treba da se određuju univerzalnim pravilom, već proračunom i projektom, uz uzimanje u obzir karakteristika konkretnog izolacionog materijala.

Ventilacija krova

Kod ventilisanih sistema mora postojati funkcionalan put kojim vazduh može da cirkuliše od donjih ka gornjim delovima krova.

Kod lomljenog krova ovo zahteva dodatnu pažnju upravo zbog promene nagiba. Konstrukcija ne sme slučajno da prekine predviđeni ventilacioni put.

Sistemska rešenja proizvođača crepa, između ostalog, koriste ventilacione elemente i ventilacione trake u području slemena i grebena.

Kritična tačka – mesto promene nagiba

Jedan od najvažnijih detalja celog lomljenog krova jeste linija na kojoj se spajaju dve ravni različitog nagiba.

Na tom mestu moraju biti usklađeni:

• konstrukcija;
• membrana;
• letvisanje;
• pokrivač;
• opšivke ako ih sistem zahteva;
• ventilacioni sloj.

Voda koja se sliva sa gornje ravni mora bezbedno nastaviti preko donjeg dela krova.

Improvizovani spojevi mogu postati mesto prokišnjavanja.

Limarski radovi, oluci i opšivke

Na složenom krovu limarija nije sporedna stavka.

Limarski radovi mogu obuhvatiti:

• oluke;
• odvodne cevi;
• opšivke;
• detalje oko dimnjaka;
• krovne prodore;
• završetke uz zid;
• uvale kada ih geometrija krova ima;
• spojeve oko badža i prozora.

Loše izvedena opšivka može izazvati problem čak i kada je ostatak krova kvalitetno urađen.

Koji pokrivač može na lomljeni krov?

Izbor zavisi od nagiba svake pojedinačne ravni i zahteva proizvođača.

Najčešće se koriste:

• glineni crep;
• betonski crep;
• različiti metalni sistemi;
• šindra i drugi pokrivači kada projekat i nagib to omogućavaju.

Crep na lomljenom krovu

Crep je veoma čest izbor, ali nije svaki model namenjen istom nagibu.

Na primer, aktuelna tehnička dokumentacija Tondach proizvoda pokazuje da minimalni nagib zavisi i od toga kakav je sekundarni krov izveden. Kod određenih modela dodatne mere omogućavaju primenu na manjim nagibima, dok drugi zahtevaju strmiji krov.

Zato pokrivač treba odabrati pre finalnog definisanja detalja krova, a ne tek kada tesari završe konstrukciju.

Limeni pokrivač

Metalni pokrivači imaju relativno malu masu, što u pojedinim projektima može biti prednost.

Međutim, izraz „limeni krov“ obuhvata različite sisteme. Profilisani lim, lim u obliku crepa i falcovani sistemi nemaju automatski iste zahteve u pogledu minimalnog nagiba, podloge, pričvršćivanja i zaptivanja.

Zbog toga treba koristiti tehničke podatke konkretnog proizvođača, a ne opštu preporuku za „lim“.

Krovni prozori i badže

Potkrovlje namenjeno stanovanju mora imati kvalitetno prirodno osvetljenje i mogućnost provetravanja.

Jedno rešenje predstavljaju krovni prozori.

Njihova kompatibilnost sa nagibom zavisi od konkretnog modela i sistema ugradnje. Na primer, pojedini VELUX krovni prozori namenjeni su veoma širokom rasponu nagiba, dok određeni svetlarnici imaju uži dozvoljeni opseg.

Podjednako je važna pravilna opšivka. Sistemska rešenja mogu uključivati hidroizolacione setove i dodatnu izolaciju oko prozora radi zaštite od vode i smanjenja toplotnih mostova.

Badža može pružiti još više prostora i omogućiti vertikalni prozor, ali istovremeno dodaje nove spojeve, uvale i limarske detalje.

Da li je lomljeni krov dobar za potkrovlje?

Da – upravo je to jedan od glavnih razloga zbog kojih se mansardni krov koristi.

Kod klasičnog kosog krova visina prostorije se postepeno smanjuje prema strehi. Zbog toga deo površine uz spoljne zidove može imati ograničenu funkcionalnost.

Kod mansardnog rešenja donja ravan je strmija. Na taj način krov se duže zadržava relativno visoko iznad poda, pa je moguće dobiti veću korisnu zonu.

To može omogućiti:

• lakši raspored kreveta i ormara;
• više prostora za normalno kretanje;
• funkcionalnije kupatilo;
• više mesta za kuhinjske elemente;
• lakše formiranje više prostorija.

Ipak, geometrija krova nije jedini uslov za kvalitetno potkrovlje.

Treba rešiti i dnevnu svetlost, zaštitu od letnjeg pregrevanja, termoizolaciju, ventilaciju, zvučni komfor i kontrolu vlage.

Praktičan primer

Zamislimo dve kuće iste širine.

Prva ima običan dvoslivni krov. Krovne ravni se od slemena ravnomerno spuštaju ka strehi, pa se korisna visina smanjuje kako se približavamo bočnim zidovima.

Druga kuća ima mansardni krov sa strmim donjim ravnima.

Iako spoljne dimenzije objekta mogu biti slične, drugi raspored potencijalno omogućava veću površinu potkrovlja sa funkcionalnom visinom.

Kolika će tačno biti razlika može se utvrditi tek na osnovu konkretnog projekta.

Najčešće greške kod izrade lomljenog krova

Loše projektovana konstrukcija

Dimenzionisanje rogova, greda i oslonaca prema principu „tako smo radili na drugoj kući“ nije odgovarajući način projektovanja.

Svaki objekat ima svoju geometriju i uslove opterećenja.

Nepravilno izvedena promena nagiba

Prelom je jedna od ključnih tačaka krova. Ako konstrukcija, folija, letvisanje i pokrivač nisu međusobno usklađeni, može doći do prodora vode.

Loše postavljene opšivke

Dimnjaci, prozori, badže i drugi prodori kroz krov zahtevaju kvalitetno rešene detalje.

Nedovoljna hidroizolaciona zaštita

Pokrivač predstavlja osnovnu zaštitu od padavina, ali kvalitetan sistem kosog krova često uključuje i sekundarnu zaštitu ispod pokrivača.

Pogrešno postavljena termoizolacija

Praznine i loše izvedeni spojevi mogu povećati toplotne gubitke i stvoriti hladne zone.

Nedostatak ventilacionog sloja

Ako je projektovan ventilisani krov, ventilacioni put mora ostati funkcionalan.

Kondenzacija

Vlaga u konstrukciji može biti posledica neadekvatnog sklopa slojeva, nezaptivenih spojeva i problema sa ventilacijom.

Loše ugrađeni krovni prozori

Prozor zahteva kompatibilan sistem ugradnje, hidroizolaciju i opšivku. VELUX, na primer, za svoje sisteme nudi posebne hidroizolacione setove i opšivke.

Neadekvatan pokrivač za nagib

Minimalni nagib zavisi od konkretnog proizvoda i sistema. Uputstvo proizvođača zato mora biti deo odluke o pokrivaču.

Loše odvodnjavanje

Voda mora biti pravilno sprovedena ka olucima i odvodnim cevima. Problematične su naročito uvale, završeci i mesta na kojima se sastaju različite ravni.

Lomljeni krov cena – koliko košta izrada?

Ne postoji pouzdana jedinstvena lomljeni krov cena po m² koja bi važila za svaku kuću.

Tržišni cenovnici u Srbiji pokazuju koliko raspon može biti veliki. Daibau za 2026. navodi okvirno oko 20–50 €/m² za radove na pokrivanju krova bez izrade krovišta, dok za postavljanje krovišta navodi širi raspon od približno 65–130 €/m². Za sanaciju starog krova navodi okvirno oko 28–65 €/m², uz napomenu da cena zavisi od konkretnog posla.

Za samu drvenu konstrukciju njihov cenovnik navodi približno 20–26,40 €/m² za opisani paket koji uključuje nabavku, transport i postavljanje konstrukcije od određene klase građe sa veznim materijalom.

Ove brojke treba posmatrati kao tržišnu orijentaciju, a ne kao cenovnik za konkretan lomljeni krov.

Vrsta radova	Okvirna tržišna orijentacija	Napomena
Pokrivanje krova bez postavljanja krovišta	oko 20–50 €/m²	Zavisi od pokrivača, geometrije i obima radova
Drvena krovna konstrukcija prema opisu cenovnika	oko 20–26,40 €/m²	Konkretan paket materijala i rada mora se proveriti u ponudi
Postavljanje krovišta / širi paket	oko 65–130 €/m²	Veliki raspon zbog različitog obima i materijala
Sanacija starog krova	oko 28–65 €/m²	Demontaža i odvoz mogu znatno uticati na cenu

Izvor okvirnih raspona: tržišni cenovnici Daibau Srbija za krovopokrivačke i tesarske radove.

U iskustvima korisnika iz Srbije iz 2026. takođe se mogu naći vrlo različite cifre za rekonstrukcije, što dodatno potvrđuje da procena samo prema kvadraturi nije dovoljna.

Šta utiče na cenu lomljenog krova?

Konačna cena izrade krova po m2 zavisi od:

1. površine krova;
2. broja krovnih ravni;
3. raspona konstrukcije;
4. količine i klase drvne građe;
5. vrste pokrivača;
6. termoizolacije;
7. membrana i ostalih slojeva;
8. količine limarije;
9. broja dimnjaka;
10. krovnih prozora;
11. broja badža;
12. visine objekta i pristupa krovu;
13. potrebe za skelom ili dizalicom;
14. demontaže postojećeg krova;
15. odvoza šuta;
16. cene rada u konkretnom mestu.

Lomljeni krov je zato uglavnom potencijalno skuplji od jednostavnog krova na dve vode iste približne površine.

Razlog nije samo veća količina građe. Više vremena odlazi na krojenje i povezivanje konstrukcije, rešavanje preloma, sečenje pokrivača i izradu detalja.

Šta ponuda majstora treba da sadrži?

Nemojte porediti ponude samo prema konačnoj cifri.

Tražite specifikaciju koja jasno navodi:

• površinu krova;
• vrstu i količinu građe;
• da li je zaštita drveta uključena;
• vrstu membrane;
• letve i kontra-letve;
• tačan model pokrivača;
• slemenjake i sistemsku opremu;
• limarske radove;
• oluke i odvodne cevi;
• termoizolaciju;
• krovne prozore;
• demontažu starog krova;
• odvoz materijala;
• skelu;
• transport;
• cenu rada;
• rok izvođenja;
• garanciju izvođača.

Tek tada možete realno uporediti dve ponude.

Održavanje lomljenog krova

Dobro napravljen krov ne znači da ga više nikada ne treba pregledati.

Posebnu pažnju treba povremeno obratiti na:

• pomerene ili polomljene elemente pokrivača;
• limarske spojeve;
• područje promene nagiba;
• dimnjake;
• krovne prozore;
• badže;
• uvale;
• oluke i odvodne cevi.

Nakon jakih oluja, grada ili drugih ekstremnih vremenskih događaja ima smisla proveriti da li postoje vidljiva oštećenja.

Vlažne mrlje, miris vlage ili promena boje unutrašnjih obloga potkrovlja mogu biti znak da je potreban detaljniji pregled.

Sanacija ili kompletna zamena starog lomljenog krova?

Ako su noseći elementi zdravi i problem je ograničen na pokrivač, pojedine letve ili limarske detalje, sanacija može biti racionalno rešenje.

Situacija je drugačija kada postoje:

• ozbiljno oštećeni noseći elementi;
• deformacije krova;
• dugotrajno prokišnjavanje;
• truljenje drveta;
• potreba za velikom promenom geometrije;
• želja da se tavan pretvori u stambeno potkrovlje.

Tada treba pregledati konstrukciju i utvrditi da li parcijalna sanacija uopšte ima ekonomskog i tehničkog smisla.

Posebno kod starijih kuća ne treba automatski pretpostaviti da postojeća konstrukcija može da primi novi, teži pokrivač ili izmene kojima se menja način prenosa opterećenja.

FAQ – najčešća pitanja o lomljenim krovovima

Šta je lomljeni krov?

To je krov kod kojeg jedna krovna strana menja nagib. Najčešće se misli na mansardni krov sa blažom gornjom i strmijom donjom ravni.

Da li je lomljeni krov isto što i mansardni krov?

U svakodnevnoj građevinskoj praksi termini se često koriste kao sinonimi. Ipak, ljudi ponekad „lomljenim“ nazivaju i druge komplikovane višeslivne krovove, iako nemaju karakterističnu promenu nagiba mansardnog krova.

Da li je lomljeni krov skuplji od običnog krova?

Najčešće jeste složeniji, pa može biti i skuplji od jednostavnog krova na dve vode. Ima više konstrukcionih spojeva, detalja, sečenja, limarije i radnih sati.

Koliko košta lomljeni krov po m²?

Jedinstvena cena ne postoji. Aktuelni tržišni cenovnici za Srbiju pokazuju veoma široke raspone za različite vrste krovopokrivačkih, tesarskih i rekonstrukcionih radova, pa je za lomljeni krov neophodna konkretna ponuda na osnovu projekta i specifikacije.

Koji pokrivač je najbolji za lomljeni krov?

Ne postoji jedan najbolji pokrivač za sve objekte. Izbor zavisi od nagiba, konstrukcije, arhitekture, budžeta i zahteva proizvođača. Mogu se koristiti crep i različiti metalni sistemi, ako su pogodni za konkretne nagibe i projektovani krovni sklop.

Da li je lomljeni krov dobar za potkrovlje?

Da. Strmiji donji deo može omogućiti veću korisnu visinu uz spoljne delove potkrovlja i tako poboljšati funkcionalnost prostora.

Može li se postojeći krov prepraviti u lomljeni?

Tehnički može biti moguće, ali to nije jednostavno „prepakivanje“ rogova. Promena geometrije može uticati na opterećenja i način njihovog prenosa na ostatak objekta. Potreban je pregled postojećeg stanja i odgovarajući projekat.

Da li na lomljeni krov mogu krovni prozori?

Mogu, pod uslovom da su konkretan model prozora, opšivka i sistem ugradnje kompatibilni sa nagibom i izabranim pokrivačem. Proizvođači definišu dozvoljene opsege nagiba i odgovarajuće sisteme ugradnje.

Šta proveriti pre nego što se odlučite za lomljeni krov?

Lomljeni odnosno mansardni krov može biti odlično rešenje kada želite da iz kuće izvučete više korisnog prostora bez klasične pune dodatne etaže. Strmije donje ravni mogu znatno poboljšati upotrebljivost potkrovlja, dok karakteristična forma krovu daje prepoznatljiv izgled.

Sa druge strane, prednost dodatnog prostora dolazi uz složeniju konstrukciju.

Pre početka radova potrebno je uskladiti arhitektonsko rešenje, statički proračun, nagibe, konstrukciju, pokrivač, termoizolaciju, zaštitu od vlage, ventilaciju, limarske detalje i odvodnjavanje.

Posebno pažljivo treba rešiti mesto promene nagiba, jer upravo takvi detalji razlikuju kvalitetno izveden lomljeni krov na kući od konstrukcije koja kasnije može zahtevati česte popravke.

Zato pre odluke tražite projekat i nekoliko detaljno specifikovanih ponuda. Nemojte birati izvođača samo prema najnižoj ceni izrade krova po m2 – mnogo je važnije da bude jasno šta ta cena obuhvata i kako će biti izvedeni kritični detalji.